Недавно сам примио једну притужбу првенствено на рачун мог блога. Један мој онлајн пријатељ рече ми, након што је прочитао мој блог, “А ти баш волиш Тита?”. Ја волим само себе и мајку и оца, мислим се. Но, нећемо сад о томе. Одговорих, ипак “Да”.

Волим Тита? Не знам. Слушао сам све лепе приче о њему, и у главу су ми утувили да је “у његово време” било лепо, и да није као сад. Слушао сам доста прича о фамозном “црвеном пасошу” и какав је то био другар на путовањима. Када би ми неко рекао да Тито није ваљао, мој ум је аутоматски одбијао ту примедбу. Све саме приче? Процените сами…

“Ја сам прави Србин! Дражицевац!”, настави особа на ЕМ ЕС ЕНУ. Прво је почео да ми на неправилном Немачком говори “Не Тито! Не Југославија! Само Србија!”. Пређе касније и на више нивое.

“Ја сам прави Србин! Ја не волим никога! (опет на лошем Немачком) Не Хрвати, не Муслимани, само Срби!!!”

Молим?!?

Признаћу, био сам запањен. Од када, ми, Срби, не волимо никога? Мене нико није питао, а и ја сам члан те заједнице. Ко је то уопште и пренео светом? Нећу сад да почнем да досађујем са оним “ако ‘оћемо у Европу” и сл. јер верујем да вам је мука више Телевизија и Новина, а и нисам за улазак у ЕУ, што сте закључили из мог одељка “Дивљи Запад”.

Освестите се, “браћо”. Докле ће да догурамо овако? Ко ће нас онда да воли? Ко ће онда да нас жени и да нам рађа децу? Црнци?

У том тренутку, другар на МСН качи слику Дражину, а ја Титову…