Bogdanov Dnevnik

Divlji Zapad 2

— Autor bogdan @ 23:51

Дакле, ово је наставак саге о Дивљем Западу (или западу). У овом запису прочитаћете препричану једну серију коју сам одгледао на Виасат Експлорер каналу. Дакле, на каналу са високом репутацијом.

У питању је била нека црквена организација. Међутим, американци (ако таква нација као нација уопште и постоји) су је класификовали као секту. Човек, вођа ове организације, међу својим “поданицима” сматран је Богом. РАЗЛИКА је што су све његове присталице биле ту својевољно - нико их није присилио да буду ту где јесу, и свако је могао у сваком тренутку да напусти имање. У питању је имање у Тексасу, САД.

И шта се даље дешава? Не знам како (нисам емисију гледао од почетка), али на лицу места долази локална полиција која је хтела да изведе људе. Небитно, занимљив је део када долази федерални истражни биро, у широм света познатији као ФБИ.

 (Dalje)

Divlji Zapad 1

— Autor bogdan @ 23:49

Недавно сам гледао телевизију. Ако се питате зашто то наводим, знајте да ретко гледам јавни сервис. За све што ме интересује, ту је јутјуб.цом или тв-линкс.цо.ук .

Елем, да се вратим на тему. Сви знате за рат у Ираку. Сви знате (претпостављам) зашто су САД напале Ирак и чиме је све то праћено у свету.

У категорији “Дивљи запад” покушаћу да вам што више приближим сурову реалност Запада. Или запада. Морате знати да то није оно што гледате на холивудским филмовима и што видите на разгледницама.

Недавно је на горепоменутом ТВ-у гостовао у некој емисији, на неком каналу, новинар једне америчке новинарске куће. Новинар је потпуно независан, и, упркос 95% својих колега, има своје ставове које он сам диктира и није под утицајем “конгреса”. Говорио је о свом боравку у Ираку. Интервјуисао је људе, питао шта се догађа. А онда је саопштио један догађај који га је дирнуо, а и мене, а верујем да ће и вас. Следи слободан превод и цитат.

Улазим у ауто, такси. Возачу кажем место где желим да ме одвезе. Одмах сам приметио да је возач прилично намргођен и нераспложен. Бомбашки нападу у Ираку нису реткост, те сам га упитао:

“Зашто сте тужни? Да вам није неко погинуо у нападу? Да вам није неко мртав?

Возач се само тужно и кратко насмејао, а потом одговорио:

“Господине”, рече, “сви смо ми мртви!”

Ето, волео бих да чујем ваше мишљење о овоме.


Powered by blog.rs