Divlji Zapad 1
Недавно сам гледао телевизију. Ако се питате зашто то наводим, знајте да ретко гледам јавни сервис. За све што ме интересује, ту је јутјуб.цом или тв-линкс.цо.ук .
Елем, да се вратим на тему. Сви знате за рат у Ираку. Сви знате (претпостављам) зашто су САД напале Ирак и чиме је све то праћено у свету.
У категорији “Дивљи запад” покушаћу да вам што више приближим сурову реалност Запада. Или запада. Морате знати да то није оно што гледате на холивудским филмовима и што видите на разгледницама.
Недавно је на горепоменутом ТВ-у гостовао у некој емисији, на неком каналу, новинар једне америчке новинарске куће. Новинар је потпуно независан, и, упркос 95% својих колега, има своје ставове које он сам диктира и није под утицајем “конгреса”. Говорио је о свом боравку у Ираку. Интервјуисао је људе, питао шта се догађа. А онда је саопштио један догађај који га је дирнуо, а и мене, а верујем да ће и вас. Следи слободан превод и цитат.
Улазим у ауто, такси. Возачу кажем место где желим да ме одвезе. Одмах сам приметио да је возач прилично намргођен и нераспложен. Бомбашки нападу у Ираку нису реткост, те сам га упитао:
“Зашто сте тужни? Да вам није неко погинуо у нападу? Да вам није неко мртав?
Возач се само тужно и кратко насмејао, а потом одговорио:
“Господине”, рече, “сви смо ми мртви!”
Ето, волео бих да чујем ваше мишљење о овоме.
