Bogdanov Dnevnik

И тако, после “Бигија”, појави се још једно благо ретардирана “емисија” на драгим нам домаћим телевизијама.

“Кечери” или “Америчко рвање” очигледно представља још један покушај продора стране (не)културе на древне просторе Србије. Не уживам у томе. Ономад, када су покушали први пут да продру, пре једно два’ес година, био је мој ћале да их гледа у Хали Језеро (овдашња хала, у Крагујевцу). Сви су једва чекали да их виде, америчко рвање, јеботе, гурали су се у редовима за карте.

Мрзи ме да пишем целу причу; углавном, резултат је да су тражили да им се врате паре.

Да се разумемо: не замерам деци што гледају то. Нека их, мали су. Али замерам родитељима што гледају то и, што је још горе, дозвољавају деци да гледају то. Да не поверујеш! Зар није боље одгледати полу-едукативни цртани, него гледати дебилске изливе беса? Слажем се да цртаних филмова има све мање (има ли их?), али то није разлог због којег не можете отићи у локални видео клуб. Додуше, можда је баш родитељ крив што нема више цртаних филмова; не знамо да ли је био отац онај лик који је, за време Багер Револуције, упао у просторије РТС-а и Молотовљевим коктелом спалио комплетну архиву цртаних филмова…

Е, тај лик сад гарантовано ужива у кечерима.

Узгред, јесте ли приметили како скороотворена ФОХ (фокс) телевизија промовише Западне (читај: америчке) начине телевизије. Можда то и није лоше, кад видимо каква је америчка телевизија? Хм. Дебели, масни, одвратни, ружни. Кауч потејто што би они рекли. Не могу замислити живот без ТВ-а. Неке про-америчке емисије са америчким начинима размишљања, америчком кореографијом, америчком сценом и америчким сценаријом покушавају да продру у Српске, илити наше. Не дозволите им. Гледајте Виасат Експлорер уместо пишљивог Фок